Moji dragi fanovi,

Prosto ne mogu da verujem da je prošlo samo nedelju dana od kada sam vam pisala. Sećam se da je poslednji blog bio iz Australije, a od tada sam provela toliko sati putujući oko sveta. Stvarno sam preumorna od aviona i ostalih načina transporta. Sutra putujem u Majami gde ću trenirati za turnire na Bliskom istoku i pokušaću da se oporavim od svih povreda koje sam dobila od početka godine.

Stigla sam u Srbiju u utorak gde sam ceo dan provela u posetama doktorima ne bi li mi pomogli da se oporavim što pre. Imam stvarno sjajan tim oko sebe koji poznaju moje telo dobro tako da znaju kako moj organizam reaguje na razne terapije koje mi pomognu da se što pre vratim na teren. Uradila sam par terapija. Leđa su me dosta bolela, a leva butina mi je dosta preopterećena tako da je bilo potrebno da odmaram ali za to nije bilo vremena. To veče sam krenula ka Budimpešti gde je trebalo da se priključim Fed Cup timu.

Uvek je zabavno biti deo nekog tima. Tenis je ipak individualni sport i kada dobijemo priliku da igramo za našu zemlju, to je ipak posebno osećanje ali su očekivanja velika od strane cele nacije. Potrebne su dodatne mogućnosti da igraš za svoju zemlju. Ove godine naš tim je po prvi put imao dve najbolje igračice koju je Srbija ikada imala. Postavljene smo kao prvi nosioci i hteli smo da obezbedimo jedno od dva mesta koja bi nam dala šansu da se borimo za ulazak u Svetsku grupu. Bilo je stvarno teško igrati posebno imajući na umu da smo Ana i ja došle sa Grand Slam turnira, ali smo stvarno obe imale želju da pomognemo našem timu. Imale smo veoma teške mečeve sva tri dana. Bilo je veoma iscrpljujuće. Atmosfera je drugačija nego na profesionalnim turnirima. Fanovi su veoma glasni, na razne načine se trude da pomognu svojim timovima.

Najteži trenutak Fed Cup-a je bio odlučujući meč protiv Rumunije. Ana i ja smo igrale protiv rumunskog dubla koji je bio veoma motivisan. Bez obzira što smo nas dve među prvima u svetu, nikada nismo igrale zajedno dubl i nije bilo prilike za uigravanje. Na kraju, naše iskustvo je odlučilo pobednika i imale smo sreće da izađemo na teren sledeći dan, pobedimo Holandiju i obezbedimo meč u finalnoj rundi koji se održava u Aprilu.

Ova nedelja je bila iscrpljujuća ali je svaki momenat bio vredan truda. Svi smo se vratili u Beograd, narod je srećan što automatski čini i nas srećnima. U utorak je žreb kada ćemo saznati sa kime i gde ćemo igrati meč za ulazak u Svetsku grupu. Nadamo se da ćemo dočekati neki tim kao domaćini i konačno igrati kod kuće. Sve u svemu, ponosna sam što sam Srpkinja!!!

Ljubim vas… Vaša Jeca

preuzeto sa www.jj-jelenajankovic.com